Dali je bitna boja materijala koje koristimo za izradu strimera? Koliko je bitno kako se te boje kombinuju jedna sa drugom?
Neki moji prijatelji kažu da će štuka halapljivo uzeti sve što joj prođe kroz vidokrug,nekada zbog svog večito praznog stomaka, ili zbog svoje prirode teritorijalnog predatora. Ima delimične istine u ovoj teoriji, ali samo DELIMIČNE (makar što se mene tiče).
Da je tako u potpunosti, odavno našim vodama štuke nebi plivale. Grabile bi sve što se kreće vodom, pa i naše pernate izmišljotine.
U svoju teoriju o bitnosti boja u mušičarenju štuke sam se uverio više puta. Kako volim da u ribolovu stalno menjam strimere neretko se dešava da u odredjenom trenutku više voli jednu boju od druge. Nekada nije toliko bitna veličina, oblik, ili akcija tj živahnost samog strimera koliko je bitna njegova boja.
Desilo mi se da štuka svakodnevno menja svoje kriterijume, tako da jednog dana bolje reaguje na potpuno crne, sutradan na imitacije cele napravljenje od flash materijala, a sledeceg dana naprosto obožavala bele strimere sa crvenom glavom. Eto još jednog razloga za respekt tigraste lepotice.
Kutije su mi pune svakojakih raznobojnih strimera od različitih prirodnih i veštačkih materijala. Rekoh da često menjam muve tokom štukolova (verovatno malo i preterujem), i evo do kakvog sam zaključka došao blago sumirajući ovu sezonu -2010. mada još uvek nije završena
Najviše udaraca, a i izvadjenih riba imao sam na strimere sa Chartreuse obojenim materijalima. Nisam oduvek voleo ovu boju i nije mi jasno šta je tačno čini čarobnom i izazovnom ali jednostavno ova boja RADI. U prirodi je nenormalno malo živih bića, samim tim i prirodne štukine hrane u ovoj boji. Možda je Chartreuse boja bolje vidljiva u blago zamućenim i nikada potpuno bistrim vodama koje najčešće posećujem, možda postoji neka tajna oko prelamanja svetlosti, reflektovanja……?????? Neznam sa sigurnošću, a i nije bitno. Važno je da su ovakvi “vrišteće zeleni” strimeri u vek spremni u kutiji.
Pre nego pokušam da opišem ovo pomagalo, i dam nekoliko razloga za njeno korišćenje, napominjem da je ovaj detalj u štukolovu jedan od najdragocenijih komada celokupne opreme.
Postoji više vrsta SB, od različitih marerijala, i različitih oblika. Ima ih otvorenih (bez bočnih stranica), zatvorenih, dubokih, plitkih, od platna, plastike………………….
Svim modelima je zajednička svrha-da spreči uplitanje navučenog konca kod naših nogu, i time omogući dalji zabačaj. A šta bi prosečan ribolovac više poželeo. Možda je ovo sve što je potrebno nekome ko mušičari štuku po zatravljenim plićacima ili vodi obrasloj trskom ili granjem. Takodje je obavezan deo opreme i pri mušičarenju iz čamca. Naizgled u čamcu ima dosta slobodnog prostora da konac nema gde zapeti. Ipak nije tako, ili se negde zakači, ili se usred mahanja umrsi i zabacaj je -FUJ
SB se najčešće drži na pojasu, i to na mestu koje najbolje odgovara ribolovcu. Ono zavisi od brzine povlačenja konca i dužine povlačenja. Ukoliko su povlačenja kratka-stajaće ispred stomaka, ukoliko su povlačenja konca duga- poželjno je da stoje skroz sa strane tj na boku.
SB se u toku ribolova može koristiti i za privremeno odlaganje mušica, štapa, ili ostale opreme. U njoj se može oprati konac nakon ribolova. Preporučujem korišćenje korpi neutralnih ili pastelnih boja. Neke drečave bi sigurno loše uticale na krajnji ishod.
Vrlo je lako u ličnoj radionici izraditi SB onakav kakav baš nama najviše odgovara
Evo i nekoliko linkova koji cće verovatno pomoći oko samoizgradnje, a i korišćenja SB
Uh što mrzim da dajem imena temama, tj naslove. Vrlo nezgodno. Na engleskom je mnogo lakse-u dve reci opišu celu misao.
U svakom slučaju poenta je jasna, a evo o čenu se radi.
Pažljivo listajući knjigu Boba Popovica, primetio sam vrlo interesantne i, za mene, strimere vezane potpuno novom tehnikom. Autor je to opisao baš kao ja ovde u naslovu -BENDBACK. Suština je u udici koja je zakrivljena kao na slici. Upravo ovako se i postavlja u stegu pri izradi strimera (naravno za štuku), i isti takav položaj imaju u vodi pri povlačenju.
U početku sam bio malo skeptičan, ali vrlo brzo sam shvatio da je ovo odlično rešenje. Sav materijal koji čini strimer, na ovakvoj udici, vezan je na kratkom prednjem delu (odmah iza okca), i pruža se preko ubodnog dela. Tako je najveci deo udice, tj cela krivina van strimera, najteži deo i teži da bude okrenut ka dole. Materijal nam pokriva vrh udice i u velikom procentu ovako vezan strimer čini nezakačivim.
Da bi strimer bio zaista nezakačiv potrebno je da se glava istog premaže epoksi lepkom ili silikonskim. Time se postiže manje uvrtanja materijala oko udice u toku mahanja
Mišljenja sam da je silikonski mnogo bolji jer je mekan. Sa epoksijem se lako može desiti da preteramo sa nanošenjem na glavu strimera. Time smo napravili grešku jer onako čvrst epoksi lepak zatvara ubodni deo udice i procenat kačenja riba se ekstremno smanjuje.
Epoksi može biti bolji ako želimo da nam imitacija brže tone, ali vredi naneti ga samo malo napred, koliko da učvrsti materijal i neda mu da se uvrće oko udice.
Izbor materijala je , kao za ostale strimere, neograničen i eksperimentisanju nema kraja. Za sada u svojoj kutiji za ribolov imam tridesetak ovakvih strimera, a čini mi se da će ih biti još mnogo mnogo mnogo više.
Jedan od razloga postojanja udica sa zaštitama od kačenja o vodene prepreke je u svetu relativno novi trend mušičarenja na jezerima, barama, kanalima… Glavni stanovnici ovakvih voda su škuka, bas, šaran, klen…
Možda je ovakav ribolov nastao iz čiste znatiželje ribolovaca, možda kao nužno zlo u slučaju nemanja salmonidnih voda. Bilo kako bilo, warm water fly fishing postaje prava opsesija medju ribolovcima mušičarima. Sve je više onih koji sa velikom strašću gaca muljevitim i trskom obraslim barama u želji da prevari neku od neuobičajenih mušičarskih riba- sunčica, bodorka, cverglan, crvenperka…………..
Najvećim fanaticima se smatraju štukolovci. Sa mušičarskim štapom u ruci traže neko novo mesto za ribolov, šunjaju se šipražjem u nadi da će tako prevariti štuku nad štukama.
Najveći problem koji se javlja u ovakvom ribolovu je vodeno bilje i rastinje. Zahvaljujući brzom zagrevanju zatvorenih voda , vodena vegetacija je prisutna na svakom koraku već od marta meseca. Koliko je to dobro za ribe (više skloništa, više hrane), toliko može biti traumatično za mušičara.
IPAK ne mora da bude sve tako crno ukoliko se koristi neka zaštita na udici. Svaka zaštita mora da ispunjava tri osnovna uslova kako bi bila efikasnija:
-da ne dozvoli kačenje vodenih algi za udicu
-da ne remeti rad strimera
-da ne smeta prilikom kačenja ribe
Kako već deceniju ipo vodim ljubav, a i rat, sa ovom predivnom ribom, daću nekoliko ( proverenih) predloga pa ko šta voli-nek izvoli. Bilo koja od navedenih varijanti biće dobra. Mogao bih ih podeliti na zaštite za manju i veću zatravljenost.
Za manju zatravljenost (u proleće , kasnu jesen i zimu) lično praktikujem zaštitu sa jednim monofilom debljine 0,60-0,70mm. Ona će biti sasvim dovoljna za povlačenje strimera kroz nenabujalu vodenu travu.
Suprotno od prethodnog su zastite za debelu zatravljenost, lokvanje…(najčešće leti i početak jeseni). U ovom slučaju koristim zaštitu sa žicom ili sa dva parčeta monofila. Tako zaštićen strimer se može provući kroz podvodnu šumu, čak i kada dosta trave ima na samoj vodenoj površini, a niukom slučaju neće smetati kačenju ribe (znam da su neki sumnjičavi-neće sigurno)
Na zadnjoj slici je vrlo jednostavan i efikasan metod zaštitte udice na popper ili slider strimerima od mekih i laganih materijala kao sto je na primer foam pena.
Princip postavljanja ovakve zaštite je sledeći. Na kraju izrade strimera (kada se završi sa fiksiranjem svih potrebnih materijala), zagrejanom iglom napravimo rupicu na željeno mesto i pod željenim uglom. Sledeći korak je lepljenje (super lepak ili epiksi lepak) komadića monofila. Poželjno je da se ostavi duže parče monofila koje se iseče na potrebnu dužinu kada se lepak osuši. Ovako se nećete zeznuti da vam zaštita ostane kratka i beskorisna (kao što se meni desilo par puta)
Eksperimentišite, ništa ne boli. Sa ovako zaštićenim udicama/strimerima moći ćete pecati i na mestima koje većina varaličara obilazi u širokom luku plašeći se kačenja svojih varalica, a možda baš tu čuči barska lepotica ŠTUKA
Shooting Head (SH) ili Weight Forward (WF) konci pitanje je sada.
Da li je u mušičarenju štuke bolja prva, ili druga opcija. U čemu je prednost SH, a u čemu WF konaca. Koji odabrati………… ……………………………………………………….
U startu treba napomenuti da su ovo dva različita koncepta, i ma koliko se činilo da je sve to skoro identično ima VELIKIH RAZLIKA.
nešto o SH
SH je kraći konac većeg prečnika koji nije integrisan na ostatak konca, tj. Running Line, već se na njega spaja loop to loop metodom, lepljenjem i sl.
Osnovna namena mu je postizanje zavidnih distanci sa minimum mahanja u vazduhu. Dovoljno je sa par zamaha izvući glavu konca van štapa i pustiti zabačaj. Tako će težina glave konca izvući dosta Running Line (RL) koji je u stvari produžetak SH.
Prednji konus na SH je vrlo sličan onome kod DT konaca. Izuzetak su konci za specijalne namene.
Slični profili SH koji su integrisani na Running Line su WF konci, Steelhead Taper, Rocket Taper…
Razlika između SH i WF konaca je u tome što prvi ima dosta deblju glavu, a dosta tanji ostatak konca (RL). To omogućava
-opuštenije zabacivanje većih i težih mušica-strimera
-dalje zabacivanje po vetrovitom vremenu
-dalje zabacivanje kada iza sebe nemamo dovoljno prostora
-brže zabacivanje-bez mnogo lažnih zabačaja u vazduhu……..
IPAK, ne ide sve u prilog SH montaži. Rekli smo da je ona grublja varijanta WF konaca. To znači da je i sama prezentacija njome malo grublja. To naročito zna da zasmeta na plićim i vrlo bistrim vodama, i pri izrazito mirnoj vodenoj površini. Često se može desiti da pljuskavi pad SH na vodu uplaši i otera ribu. U tome je prednost WF konaca- nežnije padaju na vodu i manje plaše ribu svojim padom.
Opet se postavlja pitanje koju varijantu odabrati
Ja sam nasao kompromisno rešenje. U ribolov nosim i SH i WF. U zavisnosti od uslova na vodi donosim odluku čime ću bacati.
Ukoliko je vreme mirno, sunčano, voda bistra i plitka, ribe plašljive- WF je moj izbor.
Ukoliko je dnevna vidljivost smanjena zbog oblačnosti, kiše…, površina vode zatalasana, blago prozirna, ne toliko plitka, okružen sam rastinjem koje ne dozvoljava mnogo mahanja, koristim veće strimere-SH je najbolji izbor
Mogao bi se svrstati u grupu Slider strimera. Na izgled, ovaj strimer ninasta posebno ne lici, niti zabu,niti ribicu, niti bilo kakav insekt. Moglo bi se reci da bas ovako napravljen jedino moze podsetiti na nekog manjeg glodara-poljskog misica. jedino mu boja nije originalna, ipak znajuci da stuka obozava crnu boju jer je dobro vidljiva i u situacijama kada je vidljivost smanjena- jutro, sumrak, blago zamucena voda.
Ovaj strimer klizi, ni na povrsini (kao regularni gurgleri) , niti tik ispod nje, zbog materijala na telu koji bas dobro pije vodu i otezava strimer. Blagim povlacenjem, za sobom pravi blagi trag zatalasane vode-karakteristicni V trag.
Preporucujem duze pauze izmedju laganog i kratkog povlacenja. Izbor mesta bi se mogao svesti na plicake obrasle retkom travom ili trskom.
Udarac moze uslediti u trenutku pauziranja strimera (slicno lovu pastrmke na suve musice), i neretko trenutak po povlacenju, dok je u pokretu
Jedina mana mu je da stuka neretko voli da promasi gurglera u toku povlacenja, ali kako se retko kada udaljava sa svoga mesta odakle vreba plen, a pritom smo je locirali, u vecini slucajeva ce napasti ponovo
IZBOR MATERIJALA ZA Black Bunny Gurgler
rep- kratka trakica od zecijeg krzna-crna
telo-crna zecija trakica namotana u palmer stilu
ledjni pokriv-crni policelon ili foam
stitnik protiv kacenja- monofil debljine 0,7mm- OBAVEZAN JE
!!!!!!!!!!!!!!!!! Eksperimentisite i sa drugim bojama
Evo jedne standardne, malo modifikovane, vrlo stare mušice ali prilagodjene rekama u mom okruženju i mom stilu nimfarenja.
Maslinasto zečije uvo sam probao na Visočici, Nišavi, Temskoj, Moravici, Tari, Gradcu… Gde god da je ova fenomenalna nimfa zaplivala vrlo je lako pronalazila put do ribljih usta. Nije ona konkretno namenjena jednoj vrsti ribe. Takve je gradje i boje da joj ne praštaju ni salmonidi niti ciprinidi, jedino je potrebno velicinom udice na kojoj je namotana prilagoditi se vrsti ribe ili datoj situaciji na vodi. Pastrmka , lipljen, klen, bodorka, skobalj, šaran, samo su neke od vrsta koje su se polakomile na ovu božanstvenu imitaciju
Dostupnost materijala i jednostavan način izrade dodatni su razlozi da se maslinasti HE nađe u svakoj mušičarskoj kutiji.
Način na koji se vodi ova nimfa je vrlo jednostavan i svako ga može savladati u par ribolova. Potrebno je spustiti muvu sto dublje, do samog dna, i potruditi se da se upravo na toj dubini i kreće. Prevrtanjem konca uzvodno ili nizvodno od naše mušice postižemo daona izbegava kačenje o podvodne prepreke (kamenje, vodena vegetacija…) i istovremeno joj time dajemo život blagim cimkanjem. Nekada je dovoljno jednostavno je voditi bez ikakvog cimkanja, znači samo da je voda nosi. Svaki riblji udarac se registruje na indikatoru ili prednjem delu konca (ukoliko se ne koristi strike indicator). To je pravi trenutak za kontru. Sledi zamaranje, slikanje i naravno vracanje neoštećene ribe nazad u vodu
Redosled izrade maslinastog HE
slika 1 -navlačenje tungsten glave i početni namotaji osnovnog konca
slika 2 -postavljanje repića -materijal je OSJE ZECA (najduže dlačice na krznu) maslinaste boje
slika 3-MASLINASTIM DABINGOM sa ušiju zeca formira se telo, porebri ŽICOM ZLATNE BOJE i pričvrsti se materijal za krilne pupoljke-MASLINASTO BOJENI ISPERCI FAZANOVOG PERA
slika 4- takođe maslinastim dabingom sa ušiju zeca formiramo grudi ( malo bogatije) i rasčešljamo . Preko grudi, sa gornje strane, prebace se fazanovi isperci i tako se formiraju krilni pupoljci
slika 5-preko krilnih pupoljaka nanese se sloj dvokomponentnog epoksi lepka. Poželjno je da lepak malo pređe i na tungsten glavu kako bi cela mušica bila kompaktnija, jača i dugotrajnija
Naredne tri slike prikazuju kako maslinasti HE izgleda iz različitih uglova
Poslednja foto je svrha sveg našeg zezanja i uzrog mnogih glavobolja i besanih noći, raznih uzbuđenja…..
Rekli smo da su oči osnova lepog i kvalitetnog strimera. Čest problem sa kojim se mogu mušičari sresti je nabavka istih. Ono što sada želim da podelim sa vama je lagan i jeftin način da obezbedite sebi kvalitetno i originalno rešenje za ovaj problem.
Prednosti ovakvih očiju su sledeće:
ni u jednom trenutku ne zavisite od dobavljača
sami birate dimenziju oka koju želite
sami birate boju očiju
ovakve oči su trajne na našem strimeru- nemoguće ih je počupati
Redosled izrade je sledeći:
Zumbom odgovarajuće veličine se izštancaju veći kružići u željenoj boji i veličini (ja sam ovde koristio zumbu prečnika 8mm i kolaž papir u raznim bojama)
Manjom zumbom (prečnika 4mm) izštancaju se crni kružići-za zenice, koje se potom zalepe na veće kružiće u žutoj, crvenoj…. boji
Špenadla (kojoj se glava flomasterom ofarba u crno) se probode kroz zenicu oka
Zameša se dvokomponentni epoksi lepak i u njega potopi cela površina oka sa glavom špenadle
Ostavi se da se suši naopako zabodeno (suši se naglavačke). Tako masivni lepak teži da procuri na dole i formira ispupčenje na oku. Oko postaje konveksno.
Špicastim klestima se špenadla iskrivi u obliku slova L, odmah iza oka, i odseče se višak špenadle (ostavi se svega par mm žice)
Perfektne oči su spremne da ukrase nekog budućeg štukolovca.
Često sam bio u prilici da sa prijateljima i raznoraznim poznavaocima mušičarenja diskutujem na ovu temu. Da li su oči na strimeru neophodne, koliko dobro riba razaznaje ovaj relativno sitni detalj i koliko je on ključna sitnica u samom strimerisanju.
Mišljenja su uglavnom različita. Koliko ljudi-toliko ćudi. Kako i sam imam pravo na slična razmišljanja daću sebi malo slobode i sa Vama, mojim prijateljima podeliti neka razmišljanja proistekla iz višegodišnjeg traganja za istinom (koju nikada nećemo saznati).
U svakom “filozofiranju” na ovu temu volim da naglasim da STRIMER JE SAMO OBIČNA PERNATA ILI DLAKAVA TVOREVINA DO TRENUTKA KADA MU SE PRIČVRSTE OČI, TADA ON POSTAJE STRIMER-PRAVA IMITACIJA RIBICE. Nastavak teksta Oči za strimere
U periodu decembar-januar jedna od retkih riba koja je mušičarima u ponudi za ribolov je ŠTUKA. Ovo je vreme prilicno teskog ribolova. Ne samo zbog niskih temperatura vazduha i vode, vec i zbog promenljivog i nestabilnog ponašanja i navika moje omiljene ribe.
Za početak je potrebno poznavati i poštovati štuku kao rivala, koji je kao deo prirode uvek u prednosti nad nama ribolovcima.
Neki ovu ribu predstavljaju kao rečnog vuka, neki kao barskog razbojnika, nasilnika koji ne podnosi društvo nijedne druge ribe, koji jedva čeka priliku da demonstrira silu nad nekim bespomoćnim stvorom koji se nadje u njenoj blizini. U ovim hladnim mesecima slične priče nemaju mnogo smisla.
Sada je bioritam ove lepotice usporen. Čak i kada je gazeci po vodi uplašimo, lagano će otplivati na sigurnije i udaljenije mesto. Isto tako, i njeni napadi na ponudjeni strimer su vrlo pasivni. U mnogim situacijama cini mi se da je ekstremno oprezna, u tolikoj meri da me više podseća na radoznalog linjaka koji lagano prati mamac, nego na agresivnog napadača sa interesantnih video snimaka. Bliži joj se period mresta, možda to ima neke veze sa njenim prilično lošim apetitom. Možda je niska temperatura vode (oko 5 stepeni C) razlog. Ne znam. Jednostavno, svako ko misli da može oticći na vodu na par sati i uloviti par krupnih riba-vara se. Nastavak teksta Mušičarenje štuke zimi
Ovaj blog je posvećen Mušičarskim fanaticima, ljudima kojima je ribolov na prvom mestu. Ukoliko vam je porodica, posao, ljubav, seks, karijera i novac bitniji od Mušičarenja kliknite ovde.
Informisaćemo vas o dešavanjima sa raznih voda a vezanih za Mušičarenje raznih ribljih vrsta.
Takodje će članovi našeg Razvojnog Tima podeliti sa vama razne ribolovne tajne i trikove vezane za izradu veštačkih mušica. Očekujemo da svojim komentarima i sugestijama doprinesete razvoju Mušičarenja uopšte.
